Lee Radziwill
Neponovljiva, direktna, slobodna i verna sopstvenim idealima. Iako je mnogi pamte kao sestru Jackie Kennedy i jednu od labudica Trumana Capotea, Lee Radzwill je pored svega bila i prava ikona stila.
Truman Capote i Lee Radzwill u „Srećnim vremenima“. Still lifes of ‘‘Happy Times’’ (Assouline): Stan Wan, photos in book: © Peter Beard/Art + Commerce
Sa sestrom Jacqueline na balu 1951. godine / Cecil Beaton/Vogue/Condé Nast
Naslovna strana knjige ‘‘Bals: Legendary Costume Balls of the Twentieth Century,’’ na kojoj se Lee sprema za Crno-beli bal Trumana Capotea, 1966. Fransoa Halard
Njen dom na Menhetnu otkriva nam izvanredan senzibilitet za dizajn enterijera, kao i ljubav prema kulturi, modi i umetnosti, koju je negovala kroz saradnje sa brojnim dizajnerima, umetnicima i brendovima.
Dnevni boravak kao centar zbivanja
Ulazeći u prostor, prvo nailazimo na prostrani dnevni boravak koji odražava njen smisao za ravnotežu između elegancije i funkcionalnosti. Veliki prozori pružaju impresivne vizure Njujorka, dok pastelne nijanse zidova i nameštaja stvaraju prijatan ambijent. Kamin, okružen umetničkim delima Henrija Matissea i Pabla Picassa, privlači pažnju i svedoči o njenoj strasti prema umetnosti i kulturi.
Dnevna soba na Menhetnu. Otoman je izradio De Angelis, a ogledalo nad kaminom je nekada pripadalo britanskom dekorateru Feliksu Harbordu.
Trpezarija za nezaboravne večeri
Trpezarija je mesto gde se spajaju stil i udobnost, sa velikim staklenim stolom i veoma sofisticiranim stolicama. Zidovi su ukrašeni umetničkim delima. Ovde je Lee organizovala večere za svoje prijatelje, razmenjujući anegdote i uživajući u gurmanskim jelima inspirisanim francuskom kuhinjom.
Spavaća soba : elegantna i nežna
Spavaća soba je oaza elegancije i privatnosti, sa nežnim tonovima plave, zelene i sive boje. Krevet sa baršunastim uzglavljem i baldahinima pruža osećaj luksuza.
Fotografija spavaće sobe Lee Radzwill objavljena je u magazinu Architectural Digest, 1975. godine.
O svojoj cvetnoj spavaćoj sobi, koja je imala pogled na Central park, Lee je jednom prilikom rekla: „Volim da zamišljam da sam na selu kada sam ovde gore. Mislim da su dve stvari sa kojima sam pokušala da se nosim u stvaranju sopstvenog doma prilično nematerijalne: svetlost i život. Prvo mi je toliko važno. Volim sunce i nebo, kretanje svetlosti. Kreirala sam sve sobe tako da odražavaju taj osećaj. Život, naravno, potiče od biljaka kojima se apsolutno okružujem. Zeleno cveće me fascinira. Ljiljani, čudan cvet koji se zove zvona Irske, i čudesna biljka koja se zove Zavist!
Biblioteka i radni kutak
Prostor u kom se spaja ljubav prema knjigama i kulturi. Police su ispunjene knjigama različitih žanrova, dok tamni drveni Gio Ponti radni sto i kožna fotelja pružaju udobnost za čitanje i rad.
Zidovi, zavese i sofa sa La Manach tkaninom. Slika na zidu : SIR EDWIN LANDSEER - Hector, Nero, and Dash with the parrot, Lory 1838
Terasa kao egzotično utočište
Dom Lee Radzwill ne bi bio potpun bez terase koja pruža pogled na impresivne nebodere Njujorka. Okružena zelenilom i egzotičnim biljkama, terasa predstavlja savršeno mesto za opuštanje uz čašu vina iz vinarije Château Margaux, daleko od gradske vreve.
Ružičasta - večita inspiracija
Sa prijateljima, uključujući Trumana Kapotea i Đorđa Armanija, ovaj nekadašnji konceptni prostor bio je centar zabave. Ispunjen svetlošću, prekriven šarama odraz je njenog suštinskog osećaja za lepotom.
Lee je dizajnirala sofu prekrivenu vintage Rubelli trakom koja je takođe korišćena za tapete i zavese. Antikviteti, skulpture i slike umetnika kao što su Amedeo Modigliani i Tamara de Lempicka upotpunjuju utisak luksuza i elegancije.
Lee u svom domu u Njujorku, 1970-ih.
Stan Lee Radzwill u Njujorku otkriva nam ne samo njen sofisticirani ukus, već i svestranost u kombinovanju različitih stilova, dizajna, umetnika i brendova. Njen dom je spoj tradicionalnog i modernog, ali u savršenoj meri i čuva njenu modnu i kulturološku ostavštinu za buduće generacije. Kroz svaki detalj enterijera, odiše duh jedne ikone stila, pružajući nam inspirativan i nezaboravan uvid u svet mode, umetnosti i kulture kakav bismo želeli da kreiramo i danas.
